HomeFAQSearchRegisterMemberlistUsergroupsLog in

Share | 
 

 Biogas osvaja (Švedski Växtkraft biogas projekat)

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
barkli
administrator


Number of posts : 37
Age : 36
Location : ekos.toxicfarm.com
Registration date : 2007-07-29

PostSubject: Biogas osvaja (Švedski Växtkraft biogas projekat)   Tue Aug 26, 2008 9:12 pm

Biogas osvaja (Švedski Växtkraft biogas projekat)

Tokom 2005, biološki otpad i energetski usevi iz Västerås-a (u Švedskoj) su obrađivani u integrisanoj biogas fabrici. Rezultat toga? Energetski ekvivalent od 2.3 miliona litara gasa namenjenih svim gradskim autobusima i kamionima za odnošenje smeća, proizvodnja toplotne energije i kvalitetno organsko đubrivo za lokalne farme. Оvaj izuzetan projekat može poslužiti kao model i za druge gradove širom sveta.



Švedska se deklarisala kao zemlja koja će u sledećih 20-30 godina potpuno postati nezavisna od uvoza fosilnih goriva. Kako? Jedan od načina je, povećanje broja fabrika kakva je u Västerås-u. Ova opština je rešila da gorivo za gradski saobraćaj proizvodi sama iz svog organskog otpada. Ovaj projekat nije jedini, tako da ćete u Švedskoj često viđati autobuse i druga vozila sa nalepnicom "pogon na bio gorivo", a mnogi autoputevi sa naplatom imaju posebne rampe (na kojima se putarina ne plaća) za vozila sa pogonom na bio gorivo.

Ono što ovaj projekat posebno ističe je činjenica da se sakuplja organski otpad iz domaćinstava, zajedno sa jednom vrstom travno leguminozne smeše koje uzgajaju lokalni seljaci i iz toga se generiše biogas kao energent za vozila u okolini Västerås-a. Višak gasa se u lokalnoj toplani kombinovano koristi za proizvodnju toplotne i električne energije.

Švedska Vlada zahteva od svojih gradskih uprava da u svojim ciljevima, strategijama i akcionim planovima maksimalno unaprede obradu otpada sa stanovišta zaštite životne sredine. Posebno se vodi računa o problemima kao što su: minimiziranje i izbegavanje proizvodnje prekomernog otpada, zatim raznim ekonomskim podsticajima (pokrivanje manipulativnih troškova za razdvojen otpad, razdvajanje otpada po izvoru nastanka, pokrivanje troškova skupljanja i transporta za otpad i frakcije otpada...) pružiti stanovništvu dodatni motiv za učešće. Reciklaža, obnavljаnje materijala i energetska upotreba razdvojenog otpada je prioritet. Ostaci obrađenog otpada se razdvajaju u dve grupe. U prvu grupu spada organski otpad, većinom ostaci hrane za biološki tretman (ukoliko je moguće i za energetsku upotrebu). Drugi deo otpada, sa visoko kaloričnom vrednošću koristi se u posebnim toplanama za dobijanje električne energije, ali u zadnje vreme sve više i kao "toplotni dodatak" u gradskom sistemu za grejanje.


Svako može učestvovati


Domaćinstva u oblasti koju pokriva projekat fabrike Svensk Växtkraft nisu u obavezi da razvrstavaju svoj otpad. Oni imaju mogućnost učestvovanja u projektu time što sami razdvajaju svoj otpad, te se on tako razdvojen, transportuje do fabrike. Međutim, postoji mogućnost da oni sami kompostiraju svoj organski otpad. Karakter dobrovoljnosti u načinu razvrstavanja minimizira rizik mešanja organskog i ostalog otpada u "nemotivisnim" domaćinstvima.

Domaćinstva koja prihvate da sama vrše klasifikaciju i razdvajanje vlastitog otpada potpisuju ugovor sa svojom lokalnom samoupravom kojim se obavezuju da će to sami obavljati po dobijenim instrukcijama. Tim ugovorom se čak daje mogućnost lokalnoj samoupravi da (po želji) vrši nasumičnu kontrolu razdvojenosti otpada!?!

Od 144.000 domaćinstava u regionu približno 90% učestvuje u ovome, dok 7% vrši samostalno kompostiranje (uglavnom oni koji imaju u vlasništvu poljoprivredno zemljište ili okućnicu), a samo 3% ne žele da razvrstavaju svoj otpad.

Domaćinstva se obezbeđuju sa specijalnim braon papirnim vrećama za organski otpad, na kojima je odštampano uputstvo koje služi kao podsetnik. Dozvoljeni sadržaj ovih vreća su ostaci hrane, otpad iz bašte, uvenuto cveće, suvo bilje iz saksija i papir. Ovako napunjene braon vreće stanovnici odlažu u specijalne plastične kontejnere koji se posebno ventiliraju. U okviru ovih kontejnera postoje i posebni delovi za staklo, opasne materije (prazne baterije npr) itd. Iz restorana i velikih kuhinja otpad se tretira na isti način s tim sto se korišćena mast/ulje posebno transportuje direktno u fabriku.


Prednosti za farme


Nekoliko lokalnih farmera (njih 17) su i suvlasnici firme Växtkraft d.o.o.. Zajedno oni poseduju 20% akcija tog preduzeća. Ovi farmeri imaju poseban ugovor po kome uzgajaju jedan usev (travno-leguminoznu smešu) koji služi za dobijanje biogasa. U pitanju je travna smeša u kojoj dominira detelina – koja po EU standardima može da se gaji i na zemljištu lošijeg kvaliteta. Međutim, u Švedskoj je gaje i na obradivom zemljištu i u smeni useva ide kao predusev žitaricama a skida se u proleće. Firma Svensk Växtkraft obezbeđuje farmerima kompletno uputstvo za agrotehniku i skladištenje ovog useva. Usev se skida u isto vreme kada i silaža za goveda. Posebni podugovarači se šalju da obave ovaj posao. Nakon prirodnog sušenja, usev se sitni i pune se specijalna creva dužine do 90 metara koja se odnose u krug fabrike.

Seljaci dobijaju visoko kvalitetno đubrivo u dve forme: kao tečno đubrivo koje se primenjuje sa posebnim mašinama (depozitorima tečnog đubriva) i u čvrstom obliku. Obe vrste đubriva, kompanija dostavlja seljacima direktno na farmu. Možda je još rano reći ali neki proračuni govore da se ovakvim načinom rada obezbeđuje mineralno đubrivo za oko 1500 hektara žitarica.

Tečni i čvrsti ostaci iz procesa fermantacije se prihvataju kao đubrivo čak i u organskoj proizvodnji (pod direktivom EU). U vreme odlučivanja da se ova fabrika podigne odgovarajuća Švedska tela su i predvidela da ostaci iz fabrike služe kao đubrivo u organskoj proizvodnji. Da bi sve bilo sigurno vrše se redovne kontrole kvaliteta đubriva dobijenog na ovaj način.

Nešto više o fabrici

Fabrika za anaerobnu digestiju (digestija bez prisustva kiseonika prim. prev.) je locirana na obodu Västerås-a u predgrađu po imenu Gryta. Ona ima nekoliko postrojenja za više procesa. Ukratko, kamioni sa otpadom se istovaraju i bio-otpad se razvrstava po poreklu. Takođe u krugu fabrike su smeštene i silo vreće. Nakon prijema čvrstog otpada on se razvodnjava i meša u tri turbomiksera te se tako dobija kaša u kojoj je čvrsti deo samo 10%. Zatim se kaša filtrira i odlazi na toplotni tretman u tri velika rezervoara gde se zadržava 1 sat na temperaturi od 70°C (obično je jedan rezervoar u obradi dok se drugi puni a treći prazni). Nakon ovoga kaša se pumpama pretače u digestor, koji ima zapreminu od 4000 m3 i nema u sebi pokretne delove (ali se masa ipak meša zbog gasa pod pritiskom).

Proizvedeni gas je u opsegu od 250-350 Nm3/čas. Odmah nakon izlaska gas prolazi kroz kompresor a zatim se sprovodi u merno-regulacioni set (osim male količine koja se vraća u digestor i služi za mešanje nove količine). U merno-regulacionom setu se reguliše protok biogasa, meri dobijena količina i skladišti se pod pritiskom u rezervoare kapaciteta 800 m3.

Osnovna potrošnja biogasa je kao pogonsko gorivo za vozila u gradu, a sav višak gasa se koristi u gasnom-generatoru za dobijanje toplote kojom se snabdeva grad. Povremeno višak gasa se spali zbog nemogućnosti skladištenja na duži rok.


Poboljšanje kvaliteta bio gasa (za korišćenje u SUS motorima)


Biogas iz anaerobnog digestora u Gryti odlazi zatim na proces prečišćavanja. Zajedno sa njim u isti proces se uključuje i manja količina biogasa (150-250 Nm3/čas) koji je dobijen tretiranjem otpadnih voda a dolazi nekoliko kilometara dugim cevovodom. Prečišćavanje "sirovog" biogasa u kvalitet za sagorevanje u SUS motorima obavlja se sa vodom pod pritiskom. Pri pritiscima od 10-12 bara sav CO2 i ostali nepoželjni gasovi se "vezuju" u vodi. Prečišćeni biogas (metan) se skuplja na vrhu postrojenja, a vodi iz procesa se u posebnim sudovima snižava pritisak na 2-4 bara kako bi se iz nje oslobodio zaostali metan. Gubici u procesu garantovano ne prelaze 2% a u praksi su ispod 1%.

Korištena voda se "obnavlja" u posebnom procesu i iz nje se izdvajaju ugljen dioksid i hidrogen sulfid i spušta im se pritisak na okolni atmosferski. Pri radu sa punim kapacitetom zahtevi za svežom vodom su ispod 1m3/h. Tokom procesa napredni sistemi merenja kao i posebno razvijem sistem praćenja kompletnog procesa obezbeđuju visok kvalitet dobijenog gasa.

Biogas na putu

Tretirani gas se zatim cevovodom transportuje do pumpe u centru naselja. Lokalni biogas je dovoljan za opsluživanje svih 40 gradskih autobusa, 10 kamiona za skupljanje otpada, kao i 500 lakih transportnih vozila. Zbog sigurnosti kao rezervna opcija instalisana je i
Back to top Go down
View user profile http://ekos.toxicfarm.com
 
Biogas osvaja (Švedski Växtkraft biogas projekat)
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Zastita zivotne sredine i primena alternativnih vidova energije :: Ekologija :: Biogas-
Jump to: